Autor: Sandra Stojanović
Dostojanstven muškarac
Dostojanstven muškarac ne meri svoju vrednost glasom koji nadjačava druge, već karakterom koji ga izdvaja među njima. Ne dokazuje svoju snagu vikom, pretnjama ili potrebom da bude u centru pažnje. Njegova snaga ogleda se u tome što zna ko je, čak i kada ga niko ne posmatra.
On drži do svoje reči. Ne obećava ono što ne može da ispuni i ne nestaje kada naiđu prvi problemi. Razume da se odgovornost ne pokazuje velikim rečima, već delima koja ostaju iza njega.
Dostojanstven muškarac poštuje sebe, ali isto tako poštuje i druge. Ne omalovažava žene da bi dokazao svoju muškost, ne ponižava slabije da bi se osećao jačim i ne koristi tuđe slabosti za sopstvenu korist. Zna da je poštovanje nešto što se daje i zaslužuje.
Njegov izgled nije odraz sujete, već urednosti i samopoštovanja. Oblači se primereno, vodi računa o sebi i ne oseća potrebu da privlači pažnju po svaku cenu. Zna da utisak ne ostavljaju skupi satovi i markirana odeća, već držanje, ponašanje i način na koji se ophodi prema ljudima.
Ne hvali se svojim uspesima, niti stalno govori o tome šta poseduje. Dela govore umesto njega. Ljudi ga pamte po tome kako se ponašao, a ne po tome šta je pričao o sebi.
Kada voli, ne igra igre. Ne nestaje bez objašnjenja, ne ostavlja osobu u neizvesnosti i ne koristi tuđa osećanja kao sredstvo za potvrdu svog ega. Njegova ljubav nije savršena, ali je iskrena.
Dostojanstven muškarac zna da pokaže emocije. Ne krije ih iza grubosti i ćutanja. Razume da hrabrost nije odsustvo osećanja, već sposobnost da ih nosi dostojanstveno i odgovorno.
Njegova najveća pobeda nije u tome koliko je ljudi osvojio, već koliko je ljudi uspeo da ne povredi. Nije u tome koliko je puta bio najjači, već koliko je puta ostao čovek kada je bilo najteže.
Na kraju, dostojanstven muškarac nije savršen muškarac. On greši, pada i gubi. Ali nikada ne gubi svoje principe, poštenje i poštovanje prema sebi i drugima.
U vremenu kada mnogi žele da budu primećeni, dostojanstven muškarac bira da bude vredan poštovanja. Jer prava veličina čoveka ne vidi se u tome koliko glasno govori o sebi, već u tome koliko dobra ostavlja iza sebe.
Dostojanstven muškarac ne traži da ga se plaše. Dovoljno mu je da ga poštuju.
Dostojanstvena žena
Dostojanstvena žena ne dokazuje svoju vrednost glasno. Ona ne ulazi u svaku raspravu, ne objašnjava se svakome i ne traži potvrdu svoje vrednosti u tuđim mišljenjima. Njena snaga nije u tome koliko je ljudi vide, već koliko je ostala verna sebi kada je niko nije gledao.
Dostojanstvo nije hladnoća, niti ponos koji nas udaljava od drugih. To je sposobnost da sačuvamo sebe čak i onda kada smo povređeni. Da ne uzvratimo istom merom kada nas neko razočara. Da ne izgubimo svoje manire, principe i srce zbog tuđih postupaka.
Dostojanstvena žena zna da ćutanje ponekad govori više od hiljadu reči. Zna da nije svaka bitka vredna vođenja i da nisu svi ljudi vredni njenog vremena. Ona ne odlazi iz odnosa zato što joj je teško, već onda kada shvati da je nestalo poštovanje bez kojeg nijedan odnos ne može da opstane.
Njena elegancija ne ogleda se u tome koliko pažnje privlači, već u tome koliko poštuje sebe. Ne nosi odeću koja po svaku cenu traži poglede. Ne smatra da se vrednost žene meri dubinom dekoltea ili količinom onoga što otkriva. Naprotiv. Ona bira sklad, meru i primerenost. Oblači se sa ukusom, vodeći računa da njena spoljašnjost bude odraz njenog unutrašnjeg dostojanstva.
Ni šminka joj nije maska iza koje se skriva. Ne preteruje, jer nema potrebu da bude neko drugi. Dovoljna je sebi takva kakva jeste. Zna da prava lepota nije u slojevima pudera, već u osmehu koji dolazi iz mira sa sobom, u pogledu koji ne traži odobravanje i u licu koje život nije uspeo da ogorči.
Godine je nauče da ljubav nije trčanje za nekim. Nije stalno dokazivanje, čekanje i moljenje za pažnju. Ljubav je prisustvo, poštovanje, razumevanje i mir. Zato dostojanstvena žena ne juri za ljudima koji uporno odlaze. Ona otvara vrata onima koji žele da ostanu.
Često je pogrešno smatraju hladnom jer ne pokazuje svaku emociju. Istina je da je samo naučila koliko košta kada svoje srce daje pogrešnim ljudima. Zato danas pažljivije bira kome će verovati, ali kada voli, voli iskreno i celim bićem.
Njena najveća pobeda nije u tome što je uspela da promeni druge. Njena pobeda je što nije dozvolila da je drugi promene na gore. Što je kroz razočaranja sačuvala dobrotu. Kroz poraze veru. Kroz gubitke sebe.
Dostojanstvena žena ne traži da bude spašena. Ona ustaje sama, briše suze i nastavlja dalje. Ne zato što joj nije teško, već zato što zna da njena vrednost ne zavisi od toga ko je ostao, a ko otišao.
Na kraju, dostojanstvena žena nije savršena žena. Ona je žena koja je mnogo puta pala, ali nikada nije izgubila poštovanje prema sebi. Nije dozvolila da je život učini grubom, niti da je tuđa nepravda natera da se odrekne svojih vrednosti.
Ne dozvolite da vas svet ubedi da se vrednost meri pažnjom koju privlačite. Ono što traje nisu prolazni pogledi, već karakter, poštovanje i način na koji nosite sebe kroz život. Čuvajte svoje dostojanstvo, jer kada sačuvate njega, sačuvali ste ono najvrednije što imate – sebe.
Dostojanstvena žena ne traži da bude primećena. Dovoljno je da uđe u prostoriju i ljudi osete njeno prisustvo kroz njene manire, reči i poštovanje koje ima prema sebi.
O autorki
Sandra Stojanović piše o emocijama, međuljudskim odnosima, ličnom rastu i trenucima koji menjaju život. Njeni tekstovi prepoznatljivi su po iskrenosti, toplini i sposobnosti da u običnim trenucima pronađu duboku životnu priču.
Autorka je romana „Stranice koje dišu“, nekoliko nagrađivanih pesama i tekstova. Kroz pisanje inspiriše ljude da pronađu snagu, veruju sebi i ne odustaju od svojih snova.
Njena pesma izabrana je na međunarodnom takmičenju, njen tekst objavljen je u zborniku, a njena priča objavljena je na portalu „Ridjičanka“.
Njenu prvu knjigu mozete kuputi na linku ispod
