Google je decenijama bio kompanija koja je drugima menjala pravila igre. Sada je veštačka inteligencija naterala Google da menja sopstvena. Najnovija reorganizacija Google DeepMinda, povratak uticaja suosnivača Sergeya Brina i koncentracija moći oko razvoja Geminija pokazuju koliko je trka sa OpenAI-jem i Anthropicom postala ozbiljna.
Postoji trenutak u životu velikih kompanija kada novac, veličina, milijarde korisnika i armija talentovanih zaposlenih više nisu dovoljni.
Google je, izgleda, upravo stigao do tog trenutka.
Reuters je 12. avgusta objavio detalje velike reorganizacije unutar Googleovog AI sistema. Promene nisu samo kozmetičke niti se svode na zamenu nekoliko titula. One pokazuju mnogo dublju stvar: kompanija koja je više od dve decenije bila sinonim za tehnološku dominaciju pokušava da postane brža, jednostavnija i agresivnija dok se suočava sa konkurentima koji nisu opterećeni njenom veličinom i birokratijom.
Suosnivač Googlea Sergey Brin, iako više nema formalnu izvršnu funkciju, poslednjih meseci ponovo ima snažan neformalni uticaj na razvoj veštačke inteligencije. Prema Reutersu, Brin je ključnim ljudima poručivao da Google mora da sustigne sam vrh AI trke i da se mnogo snažnije fokusira na Gemini.
To je možda najvažnija poruka cele priče.
Kada se jedan od osnivača kompanije vredne bilione dolara vraća duboko u razvoj proizvoda jer smatra da organizacija ne napreduje dovoljno brzo, tada više ne govorimo o običnoj tehnološkoj konkurenciji.
Govorimo o borbi za sledeću eru interneta.
Šta se zapravo promenilo u Googleu?
Google je 5. avgusta pokrenuo veliku promenu na vrhu svog AI odeljenja Google DeepMind.
Demis Hassabis, jedan od najpoznatijih istraživača veštačke inteligencije i dugogodišnji lider DeepMinda, povukao se iz svakodnevnog upravljanja jedinicom i prešao na poziciju predsedavajućeg, sa većim fokusom na dugoročnu nauku i budućnost AI-ja.
Operativnu kontrolu preuzima njegov dosadašnji zamenik Koray Kavukcuoglu, koji već od 2025. ima i funkciju Googleovog glavnog AI arhitekte. Google je Reutersu potvrdio da će Kavukcuoglu imati poslednju reč kod velikih odluka unutar DeepMinda.
Istovremeno, određeni timovi se pomeraju iz DeepMinda direktno u korporativnu strukturu Googlea, dok je nekoliko istaknutih AI lidera napustilo kompaniju. Reuters navodi i odlazak originalnih tehničkih lidera Geminija, uključujući Jeffa Deana i Oriola Vinyalsa.
Drugim rečima, razvoj AI-ja se sve manje posmatra kao izdvojena istraživačka laboratorija, a sve više kao centralni poslovni motor Googlea.
To je velika promena.
Od naučne laboratorije ka mašini za proizvode
DeepMind je godinama imao gotovo mitski status u tehnološkom svetu.
Njegov identitet bio je vezan za fundamentalna istraživanja, dugoročne naučne probleme i projekte čiji rezultat nije morao odmah da se pretvori u prihod.
Ali AI tržište 2026. više ne funkcioniše tako.
OpenAI, Anthropic i drugi konkurenti izbacuju nove modele, alate za programiranje i poslovne proizvode neverovatnom brzinom. Google zbog toga ne može sebi da dozvoli da njegova najbolja istraživanja godinama ostanu udaljena od proizvoda koji koriste stotine miliona ljudi.
Reuters navodi da je nova struktura povezana upravo sa većim fokusom na komercijalizaciju i pokušajem Googlea da ponovo osvoji vodeću poziciju među najnaprednijim AI modelima.
To se uklapa u proces koji traje već nekoliko godina.
Google je još 2024. spojio veliki deo rada na fundamentalnim modelima unutar Google DeepMinda, obrazlažući odluku potrebom za jednostavnijim donošenjem odluka, boljom raspodelom računarske snage i bržim razvojem proizvoda.
Dve godine kasnije očigledno je da taj proces nije završen.
Naprotiv — postaje još agresivniji.
Problem koji milijarde dolara ne mogu jednostavno da reše
Google ima nešto što gotovo nijedan AI konkurent nema istovremeno: Search, YouTube, Android, Chrome, Cloud, sopstvene čipove, ogromne količine infrastrukture i pristup milijardama korisnika.
Ali velika kompanija ima i svoju cenu.
Reutersovi izvori ukazuju na unutrašnje nesuglasice oko prioriteta, ograničene računarske resurse za pojedine projekte i sporije donošenje odluka. Kao jedan od problema posebno se pominje oblast programiranja, gde je Gemini kasnio za konkurencijom.
Najvažniji Gemini 3.5 Pro prvobitno je bio planiran za jun, ali je lansiranje odloženo. Reuters je u julu izvestio da je model tokom internih testova zaostajao za ciljevima, naročito u kodiranju — oblasti koja je postala izuzetno važna za poslovne AI korisnike.
To pokazuje jednu od najvećih lekcija aktuelne AI revolucije:
veličina više ne garantuje brzinu.
Kompanija može imati više inženjera, više novca i više servera od konkurencije, a ipak izgubiti vreme zato što odluka mora da prođe kroz previše nivoa organizacije.
I upravo to Google sada pokušava da promeni.
Sergey Brin ponovo ulazi u igru
Posebno je zanimljiva uloga Sergeya Brina.
Brin se još 2019. povukao iz svakodnevnog upravljanja Alphabetom, ali je ostao suosnivač, član odbora i jedan od najuticajnijih vlasnika kompanije.
Pojava ChatGPT-a krajem 2022. promenila je situaciju.
Prema Reutersu, Brin se ponovo uključio u AI rad, a tokom poslednjih meseci podsticao je zaposlene da ubrzaju razvoj Geminija. Posebno ga interesuju sistemi koji bi jednog dana mogli da unapređuju sopstvene sposobnosti uz sve manje ljudske intervencije.
Brin formalno možda nije izvršni direktor.
Ali postoji posebna vrsta moći koju titula ne može da izmeri: moć čoveka koji je kompaniju napravio.
Kada osnivač smatra da njegov proizvod zaostaje, njegova reč može da promeni prioritete, ljude i raspodelu resursa mnogo brže od klasične korporativne procedure.
Zato se aktuelna reorganizacija može posmatrati i kao svojevrsni povratak „founder mode“ logike: manje slojeva, više direktne odgovornosti i mnogo veći pritisak na brzinu.
Google ulaže gotovo nezamisliv novac
Reorganizacija se događa paralelno sa jednom od najvećih investicionih ekspanzija u istoriji kompanije.
Alphabet je nakon rezultata za drugi kvartal povećao očekivana kapitalna ulaganja za 2026. na čak 195 do 205 milijardi dolara, pre svega zbog ubrzanog ulaganja u računarsku infrastrukturu potrebnu za AI i cloud. Kompanija takođe očekuje da investicije dodatno porastu tokom 2027.
To daje pravi kontekst ovoj priči.
Google nema problem da pronađe nekoliko milijardi za AI.
On ulaže gotovo 200 milijardi dolara u jednoj godini.
Zbog toga njegovo glavno pitanje nije samo:
„Imamo li dovoljno novca?“
Mnogo važnije pitanje postaje:
„Da li možemo dovoljno brzo da pretvorimo taj novac, istraživanja i računarsku snagu u proizvode koje će ljudi i kompanije zaista izabrati?“
Najveća bitka možda nije ChatGPT protiv Geminija
Sa strane je lako posmatrati AI trku kao jednostavno takmičenje:
ChatGPT protiv Geminija.
OpenAI protiv Googlea.
Claude protiv Geminija.
Ali prava bitka je verovatno mnogo dublja.
To je sukob između organizacija različite brzine.
Mlade AI kompanije mogu gotovo celu organizaciju da usmere na jedan glavni cilj. Google istovremeno mora da vodi Search, YouTube, Android, Gmail, Cloud, Maps, Chrome i desetine drugih ogromnih proizvoda.
Istovremeno mora da zaštiti poslovni model koji već donosi ogromne prihode — dok razvija tehnologiju koja bi taj isti model jednog dana mogla da promeni.
Google je tokom ovogodišnjeg I/O događaja već počeo mnogo agresivnije da uvodi AI agente direktno u Search i svoje druge proizvode, uz otvoreno takmičenje sa OpenAI-jem i Anthropicom za poslovne korisnike.
Zato reorganizacija DeepMinda nije izolovana kadrovska vest.
Ona je deo mnogo veće transformacije Googlea.
Šta ova priča govori kompanijama koje nemaju 200 milijardi dolara?
Možda upravo najvažniju poslovnu lekciju ove godine.
Nijedna organizacija nije toliko velika da ne mora ponovo da nauči kako da se kreće brzo.
Godinama su manje kompanije pokušavale da kopiraju Googleovu kulturu, procese i način inoviranja.
Sada Google pokušava da vrati neke osobine koje su obično karakteristične za mnogo manje kompanije:
- kraće lance odlučivanja,
- jasniju odgovornost,
- manje unutrašnjih granica,
- brže pretvaranje istraživanja u proizvod,
- koncentraciju najboljih ljudi na nekoliko presudnih problema.
Kada tehnologija dovoljno brzo promeni tržište, ono što je juče bila organizaciona snaga sutra može postati teret.
I to važi za kompaniju sa deset zaposlenih jednako kao i za Google.
Da li Google zaostaje u AI trci?
Odgovor nije jednostavan.
Google je u pojedinim oblastima i dalje na samoj granici tehnoloških mogućnosti, ima sopstvenu ogromnu infrastrukturu, napredne Gemini modele i pristup globalnoj distribuciji kakvu većina konkurenata može samo da sanja. Kompanija je u maju intenzivno širila AI funkcije kroz Search i druge proizvode, dok je istovremeno pokušavala da privuče kompanije nižim cenama korišćenja svojih modela.
Ali Reutersovi izvori pokazuju da rukovodstvo očigledno nije zadovoljno trenutnim tempom u svim oblastima.
Zato je možda pogrešno pitanje:
„Da li je Google izgubio AI trku?“
Mnogo bolje pitanje glasi:
„Koliko daleko je Google spreman da promeni sopstvenu organizaciju da bi je dobio?“
Odgovor koji trenutno stiže iz Mountain Viewa jeste: prilično daleko.
AI ne menja samo radnike — menja i šefove
Poslednjih nekoliko godina slušamo gotovo isto pitanje:
Koje će poslove AI zameniti?
Ali aktuelna Googleova reorganizacija otvara mnogo zanimljivije pitanje.
Šta ako AI najpre ne promeni radnike na dnu organizacione piramide, već način na koji funkcioniše sam njen vrh?
Ako se razvoj proizvoda ubrzava iz meseca u mesec, kompanije možda više neće moći da čekaju godišnje planove, duge lance odobravanja i beskrajne sastanke između odeljenja.
AI tada nije samo alat koji menja određeno zanimanje.
On postaje sila koja menja organizaciju same kompanije.
Google nam upravo daje jedan od najvećih primera toga.
Kompanija koja je nekada definisala kako izgleda moderno tehnološko poslovanje sada pokušava da ponovo osmisli sopstvenu strukturu kako bi bila spremna za svet koji dolazi.
I možda je upravo to najbolji dokaz koliko je AI revolucija ozbiljna.
Jer kada čak i Google odluči da stari način rada više nije dovoljno brz, teško je verovati da će ostatak poslovnog sveta moći zauvek da ostane isti.
Izvori: Reuters, Alphabet Investor Relations, Google.
Redakcija Ulične Priče
