Autor: Sandra Stojanović
Čini mi se da nikada nije bilo lakše pronaći nekoga, a nikada teže izgraditi odnos.
Dovoljno je nekoliko poruka, jedan klik i nova prilika da poverujemo kako nas možda negde čeka neko bolji. Kao da smo počeli da tražimo savršenstvo, zaboravljajući da ono nikada nije postojalo.
Ljubav nije nešto što pronađemo gotovo. Ona se gradi. Svakog dana. Iz razgovora, razumevanja, poštovanja i hiljada sitnica koje drugi često ni ne primete.
Mnogi misle da ljubav nestane kada nestanu leptiri u stomaku. Ja mislim da ljubav počinje da nestaje onda kada nestane poštovanje.
Onog trenutka kada nekome postane važnije sve drugo od osobe sa kojom deli život.
Kada prestanete da se dogovarate. Najpre oko sitnica, a onda i oko velikih stvari. Kada neko počne sam da donosi odluke koje se tiču vas oboje, kao da više ne postoji ono “mi”, već samo “ja”.
A ljubav nikada ne razmišlja samo o sebi.
Ljubav uključuje.
Uključuje drugu osobu u svoje planove, svoje snove, svoje dileme i svoje odluke. Ne zato što mora, već zato što želi. Jer kada nekoga voliš, prirodno ti je da se zapitaš:
“Da li je ovo u redu? Kako će se zbog ovoga osećati osoba koju volim? Da li joj ovo odgovara? Hoće li je ovo usrećiti ili povrediti?”
U tim pitanjima krije se poštovanje.
A bez poštovanja, ljubav postaje samo navika.
Prava ljubav nije ona koja te primećuje samo kada plačeš.
Prava ljubav primeti da si umoran i pre nego što to izgovoriš. Primeti da si tih. Da ti osmeh nije isti. Da se iza rečenice: “Dobro sam.” krije nešto sasvim drugo.
I ne okreće glavu od toga.
Pokušaće da te nasmeje. Doneće ti omiljenu čokoladu bez posebnog razloga. Skuvaće ti kafu. Zagrliće te bez mnogo pitanja. Sesti pored tebe i ćutati ako zna da ti je baš to potrebno.
Jer ljubav ne traži savršene reči.
Traži način da olakša teret koji nosi osoba koju voli.
Isto tako, prava ljubav vodi računa o svojim postupcima. Ne zato što živi u strahu, već zato što zna koliko jedna nepromišljena odluka može da zaboli.
Nikada neće namerno uraditi nešto što bi moglo da ugrozi vaš odnos.
Nikada neće izabrati svoj ponos umesto vašeg mira.
Nikada neće izgovoriti reči za koje zna da će ostaviti ožiljak.
Jer postoje rane koje zarastu.
Ali postoje i rečenice koje čovek pamti mnogo duže nego što bi želeo.
Ljubav zato bira nežnost čak i kada je ljuta.
Poštovanje čak i kada se ne slaže.
Razgovor čak i kada je lakše ćutati.
I još nešto…
Ljubav nije kada neko neprestano traži razloge da bude negde drugde.
Ljubav je kada, i posle dugog dana, poželi da baš sa tobom popije kafu. Da ti ispriča kako mu je prošao dan. Da prošeta s tobom, makar petnaest minuta. Da pogleda film, ćuti ili sedi pored tebe, bez potrebe da vreme stalno popunjava nečim drugim.
Kada nekoga voliš, ne razmišljaš kako da pobegneš od njegovog prisustva.
Naprotiv.
Tražiš još jedan razlog da ostaneš.
Još jedan zagrljaj pre spavanja.
Još jedan razgovor.
Još jednu zajedničku uspomenu.
Ljubav ne doživljava vreme provedeno sa voljenom osobom kao obavezu. Ona ga doživljava kao privilegiju. Zato ne broji minute koje je izgubila, već trenutke koje je dobila.
Jer kada nekoga iskreno voliš, ne pitaš se kako da provedeš što manje vremena sa njim.
Pitaš se kako da ga provedeš što više.
Ne zato što moraš, već zato što je upravo pored te osobe tvoje najmirnije mesto.
Danas se mnogo govori o slobodi u vezi. I treba da postoji. Svako od nas treba da ima svoj prostor, svoje prijatelje, svoje snove.
Ali sloboda nikada ne znači da prestanemo da mislimo na osobu koja hoda pored nas.
Ne znači da donosimo odluke kao da smo sami.
Ne znači da zaboravimo da svaki naš izbor može dotaći i srce nekoga ko nas voli.
Jer ljubav nije ograničenje.
Ljubav je odgovornost prema nečijim osećanjima.
Najlepše veze nisu one u kojima se dvoje ljudi nikada ne posvađaju.
To su veze u kojima oboje čuvaju jedno drugo.
U kojima nijedna pobeda nije vredna ako zbog nje izgubite mir osobe koju volite.
U kojima nije važno ko je u pravu, već kako da zajedno sačuvate ono što gradite.
Jer ljubav nije takmičenje.
Ljubav je tim.
To znači da se radujete zajedno, tugujete zajedno, donosite odluke zajedno i nosite teret zajedno.
Da uspeh jednog postaje uspeh oboje.
Da bol jednog nikada nije samo njegov.
I da nijedna životna oluja ne postaje lakša zato što znaš da ćeš je proći sam, već zato što neko stoji uz tebe.
Na kraju dana, kada se ugase svetla, utihnu obaveze i prestane žurba, ostaje samo jedno pitanje:
Šta smo danas lepo učinili za nekoga koga volimo?
Nije važno koliko smo zaradili, koliko smo obaveza završili ili koliko smo ciljeva ostvarili.
Vreme će sve to jednog dana izbrisati.
Ali neće izbrisati način na koji smo nekoga pogledali kada mu je bilo teško.
Hoće li pamtiti da smo ga saslušali.
Da smo ga razumeli.
Da smo ga zagrlili baš onda kada mu je zagrljaj bio potrebniji od bilo kakvog saveta.
Ljubav se ne dokazuje velikim obećanjima.
Dokazuje se svakim danom.
Malim gestovima koje niko ne fotografiše.
Pažnjom koju niko ne vidi.
Rečenicama koje umire.
Zagrljajima koji vraćaju mir.
Na kraju, kada se saberu godine, nećemo pamtiti sve što smo imali.
Pamtićemo ono što smo jedni drugima bili.
I zato mislim da je najveće bogatstvo ovog života imati nekoga kome ćeš, posle dugog dana, poželeti da ispričaš kako ti je bilo. Nekoga ko će primetiti da ti je osmeh umorniji nego juče. Nekoga ko će te zagrliti bez pitanja, jer zna da postoje dani kada zagrljaj govori više od hiljadu reči.
Jer na kraju dana nije najvažnije koliko smo sveta osvojili. Najvažnije je da imamo kome da se vratimo. Da postoji jedno srce koje kuca mirnije kada nas vidi i jedno naručje u kojem, makar na trenutak, sve brige ovog sveta postanu lakše.
Možda je upravo to ljubav. Ne nešto što tražimo daleko od sebe, već neko ko svakog dana bira da bude naš mir.
O autorki
Sandra Stojanović piše o emocijama, međuljudskim odnosima, ličnom rastu i trenucima koji menjaju život. Njeni tekstovi prepoznatljivi su po iskrenosti, toplini i sposobnosti da u običnim trenucima pronađu duboku životnu priču.
Autorka je romana „Stranice koje dišu“, nekoliko nagrađivanih pesama i tekstova. Kroz pisanje inspiriše ljude da pronađu snagu, veruju sebi i ne odustaju od svojih snova.
Njena pesma izabrana je na međunarodnom takmičenju, njen tekst objavljen je u zborniku, a njena priča objavljena je na portalu „Ridjičanka“.
Njenu prvu knjigu mozete kuputi na linku ispod ili putem poruke na njenom Instagram profilu
