Postoje gradovi u kojima je luksuz pogled sa vrha nebodera, večera u restoranu sa Mišlenovom zvezdicom i apartman iznad marine pune jahti.
U drugim gradovima luksuz ima sasvim drugačije značenje.
U Jakutsku je luksuz automobil koji će upaliti posle noći provedene na temperaturi od minus 40 stepeni. U Delhiju to može biti prostorija sa filtriranim vazduhom. U La Rinconadi, naselju visoko u Andima, luksuz su tekuća voda i kanalizacija. U Tokiju je luksuz mogućnost da se više miliona ljudi svakog dana preveze kroz grad bez potpunog kolapsa sistema.
Zbog toga priča o ekstremnim gradovima nije samo zbirka geografskih zanimljivosti. To je priča o tehnologiji, bogatstvu, istoriji, urbanističkom planiranju i ljudskoj sposobnosti da se život organizuje gotovo svuda.
Na društvenim mrežama često se koriste naslovi poput „najčistiji grad“, „najzagađeniji grad“ ili „najgušće naseljen grad“. Takve titule, međutim, zavise od metodologije, godine posmatranja i načina na koji su određene granice grada. Tokio, na primer, više nije najveći grad prema novoj metodologiji Ujedinjenih nacija, dok Kuvajt Siti nije mesto na kojem je izmerena najviša temperatura u Kuvajtu.
Brojke su još zanimljivije kada se predstave precizno.
Ovo je priča o trinaest gradova koji pokazuju koliko različito može izgledati savremeni urbani život — od večnog leda i razređenog vazduha do istorijskih ulica, luksuznih hotela, ogromnih aerodroma i digitalno upravljanih metropola.
1. Jakutsk: Grad u kojem je minus 40 deo svakodnevice
Jakutsk se često opisuje kao najhladniji veliki grad na svetu. Nalazi se u ruskoj Republici Saha, na području trajno smrznutog tla, odnosno permafrosta. Prosečna januarska temperatura iznosi približno minus 38 stepeni, dok zima traje od početka oktobra do kraja aprila. Grad je ujedno najveći urbani centar na svetu izgrađen na kontinuiranom permafrostu.
Takvi uslovi menjaju gotovo svako pravilo gradnje. Zgrade ne mogu jednostavno da se postave na klasične temelje jer toplota objekta može da otopi zaleđeno tlo i izazove njegovo pomeranje. Zbog toga se mnoge konstrukcije podižu na stubovima koji odvajaju zagrejani objekat od tla.
Automobili se često čuvaju u zagrejanim garažama ili se tokom najhladnijih perioda ne gase duže vreme. Cevi, električne instalacije, odeća i javni prevoz moraju da budu prilagođeni uslovima u kojima se obični materijali ponašaju drugačije nego u umerenoj klimi.
Ali Jakutsk nije samo grad hladnoće. Leta mogu biti iznenađujuće topla, sa prosečnom julskom temperaturom od oko 19 stepeni. Razlika između zime i leta zato spada među najdramatičnije sezonske promene koje veliki grad može da doživi.
Luksuz u Jakutsku nije prvenstveno mermer, zlato ili pogled sa terase. Pravi luksuz je pouzdano grejanje, dobro izolovan stan, kvalitetna zimska odeća i infrastruktura koja funkcioniše kada se grad pretvori u zaleđeni pejzaž.
Jakutsk pokazuje da ekstremna klima ne mora da zaustavi razvoj grada. Ona samo određuje cenu koju je potrebno platiti da bi život u njemu bio moguć.
2. Kuvajt Siti: Grad koji je bogatstvo pretvorio u zaštitu od vreline
Kuvajt Siti nastao je početkom 18. veka kao trgovačko naselje na obali Persijskog zaliva. Prema istorijskim podacima Ambasade Kuvajta, moderni grad formiran je oko 1716. godine, mnogo pre nego što je nafta potpuno promenila njegovu sudbinu.
Otkriće i eksploatacija nafte doneli su Kuvajtu ogromne prihode, ubrzanu izgradnju, elektrifikaciju i razvoj savremene infrastrukture. Kuvajtske vlasti navode da je naftno bogatstvo pokrenulo veliku ekonomsku, društvenu, obrazovnu i građevinsku transformaciju zemlje. Kuvajt je još 1953. osnovao investicioni odbor koji je ulagao višak prihoda od nafte i koji je postao prethodnik današnjeg državnog investicionog fonda.
Kuvajt Siti se često naziva jednim od najtoplijih gradova na svetu, ali važna je preciznost: zvanični temperaturni rekord Kuvajta nije izmeren u centru prestonice. Svetska meteorološka organizacija potvrdila je temperaturu od 53,9 stepeni u Mitribahu 21. jula 2016. godine. To je najviša zvanično priznata temperatura ikada zabeležena u kontinentalnom delu Azije.
Ipak, Kuvajt Siti ostaje simbol života pod ekstremnom vrelinom. Grad funkcioniše zahvaljujući klimatizovanim tržnim centrima, vozilima, poslovnim zgradama i stambenim kompleksima. Prelazak iz automobila u zgradu često se planira tako da se što manje vremena provede na otvorenom.
Ovde luksuz nije samo veliki stan ili skupi automobil. Luksuz je kontrola klime.
To je grad u kojem bogatstvo omogućava stanovnicima da između pustinje i svakodnevnog života podignu gotovo nevidljiv tehnološki zid.
3. Singapur: Čistoća kao rezultat sistema, a ne slučajnosti
Singapur se često predstavlja kao najčistiji grad na svetu. Ne postoji jedna univerzalna globalna tabela koja bi mu bez rasprave dodelila tu titulu, ali postoje jasni razlozi zbog kojih je grad-država stekao takvu reputaciju.
Singapurska Nacionalna agencija za životnu sredinu kombinuje organizovano čišćenje javnih prostora, stroga pravila, nadzor i odgovornost vlasnika objekata. Za prvo lakše kršenje pravila o bacanju otpada može se izreći novčana kazna od 300 singapurskih dolara. Sudske kazne mogu dostići 2.000 dolara za prvi, 4.000 za drugi i 10.000 dolara za treći i svaki naredni prekršaj. Sud može da odredi i do 12 sati korektivnog rada na čišćenju javnih površina.
Čistoća zato nije samo proizvod čistača koji dolaze rano ujutru. Ona je ugrađena u način upravljanja gradom.
Od 2021. određeni objekti sa velikim brojem korisnika, uključujući škole, tržne centre, pijace, centre za stare i ugostiteljske prostore, moraju da poštuju propisane sanitarne standarde. Posetioci javnih prostora za ishranu takođe imaju obavezu da vrate poslužavnike i uklone otpatke sa stolova.
Današnja slika „grada u prirodi“ ima svoje korene u državnom programu ozelenjavanja započetom 1967. godine. Zelene površine, drvoredi i uređeni parkovi nisu ostali samo dekoracija već su postali deo identiteta zemlje i njenog modela razvoja.
Singapur pokazuje kako izgleda urbana verzija tihog luksuza. Nije neophodno da sve bude prekriveno zlatom. Dovoljno je da aerodrom, metro, ulice, zelenilo i javne službe funkcionišu sa što manje trenja.
U najuređenijim gradovima luksuz je osećaj da sistem radi čak i kada niko ne obraća pažnju na njega.
4. Delhi: Grad u kojem čist vazduh postaje privilegija
Delhi predstavlja potpuno drugačiju stranu urbanog razvoja.
To je ogromna metropola, administrativni i ekonomski centar, ali i grad koji se godinama suočava sa izuzetno visokim koncentracijama sitnih čestica u vazduhu. Prema izveštaju IQAir za 2025. godinu, prosečna godišnja koncentracija čestica PM2.5 u Delhiju iznosila je 99,6 mikrograma po kubnom metru. Time je Delhi bio četvrti među pojedinačnim gradovima i najzagađeniji među velikim svetskim metropolama koje organizacija prati u posebnoj kategoriji.
Poređenja radi, smernica Svetske zdravstvene organizacije za godišnji prosek PM2.5 iznosi pet mikrograma po kubnom metru. Delhijski rezultat bio je gotovo dvadeset puta viši od tog nivoa.
Uzroci nisu jednostavni. Saobraćaj, industrija, prašina sa gradilišta, spaljivanje biomase, sezonsko paljenje poljoprivrednih ostataka i vremenske inverzije mogu istovremeno pogoršavati stanje. Kada nema vetra, zagađenje ostaje zarobljeno blizu tla.
U takvom gradu nastaje nova definicija luksuza. Bogatiji stanovnici mogu da koriste prečišćivače vazduha, kvalitetnije sisteme ventilacije, zatvorene automobile i stanove u bolje projektovanim kompleksima. Siromašniji deo stanovništva mnogo češće ostaje direktno izložen istom vazduhu od kojeg nema jednostavnog bekstva.
Delhi upozorava da rast broja zgrada, stanovnika i automobila sam po sebi nije dokaz napretka. Grad postaje zaista bogat tek kada njegov razvoj ne oduzima stanovnicima osnovne uslove za zdrav život.
5. Kopenhagen: Grad u kojem su vreme i poverenje deo luksuza
Kopenhagen se često naziva najsrećnijim gradom na svetu, mada World Happiness Report zapravo rangira države, a ne pojedinačne gradove.
U izveštaju za 2026. godinu Danska se ponovo našla pri samom vrhu, iza Finske i Islanda, u vodećoj grupi sa Kostarikom. Visoke ocene nordijskih zemalja povezuju se sa društvenom podrškom, poverenjem u institucije, javnim uslugama i osećajem lične slobode.
Kopenhagen pretvara te vrednosti u fizički prostor. Grad ima približno 400 kilometara biciklističkih staza i više od 25 mostova namenjenih biciklistima i pešacima. Tokom jednog prosečnog radnog dana, stanovnici na gradskim ulicama pređu biciklima više od 2,7 miliona kilometara.
Gradski cilj je da najmanje 75 odsto svih putovanja bude obavljeno pešice, biciklom ili javnim prevozom, dok bi putovanja automobilom trebalo da ostanu ispod 25 odsto.
To ne znači da je Kopenhagen grad odricanja. Naprotiv, njegova gastronomska scena spada među najprestižnije u Evropi. Zvanična turistička organizacija navodi 15 restorana sa Mišlenovim zvezdicama u gradu.
Kopenhagen zato spaja dve vrste luksuza: svakodnevni i ekskluzivni. Jedan se nalazi u skupom restoranu, a drugi u mogućnosti da dete bezbedno ode biciklom u školu, da se do posla stigne bez saobraćajnog haosa i da javni prostor pripada ljudima, a ne samo automobilima.
6. Tokio: Treći najveći grad koji funkcioniše kao precizan mehanizam
Tokio je decenijama navođen kao najveća urbana oblast na svetu. Nova metodologija Ujedinjenih nacija, koja ujednačeno određuje gradske granice prema gustini i kontinuitetu naselja, promenila je poredak.
Prema izdanju World Urbanization Prospects za 2025. godinu, Jakarta ima gotovo 42 miliona stanovnika, Daka oko 36,6 miliona, dok je Tokio treći sa približno 33,4 miliona. Prema staroj metodologiji Tokio je bio prvi, pa promena ne znači da su milioni stanovnika iznenada nestali, već da su gradovi sada drugačije i doslednije definisani.
Broj stanovnika ipak nije ono što Tokio čini posebnim. Impresivnija je činjenica da tako veliki sistem svakodnevno može da funkcioniše.
Samo Tokyo Metro upravlja sa devet linija, 180 stanica i mrežom dugom 195 kilometara. Tokom fiskalne 2025. godine metro je prevozio u proseku 7,04 miliona putnika dnevno. Stanicu Šibuja koristilo je prosečno gotovo 780.000 putnika dnevno.
U drugim gradovima ogromna masa ljudi lako postaje sinonim za zastoj. U Tokiju ona je problem koji se rešava signalizacijom, preciznim rasporedima, velikim kapacitetima i disciplinovanom upotrebom prostora.
Luksuz Tokija nije tišina, jer je grad retko tih. Njegov luksuz je pouzdanost: mogućnost da se milioni ljudi oslone na sistem koji mora da bude precizan gotovo u minut.
7. Bangkok: Najposećeniji grad i nova prestonica azijskog luksuza
Bangkok je tokom 2025. godine zadržao prvo mesto na svetu prema broju međunarodnih dolazaka. Euromonitor International procenio je da je tajlandska prestonica primila oko 30,3 miliona međunarodnih posetilaca, ispred Hongkonga, Londona i Makaa.
Razlog njegove privlačnosti nije jedna znamenitost. Bangkok istovremeno nudi hramove, reku, pijace, uličnu hranu, ogromne tržne centre, noćni život, moderne bolnice i neke od najambicioznijih hotela u Aziji.
Grad se više ne oslanja samo na pristupačan masovni turizam. Tokom 2026. postao je sve važnije tržište luksuzne maloprodaje, ugostiteljstva i wellness ponude. Velike međunarodne modne kuće otvaraju ili proširuju prodavnice, dok objekti poput IconSiama, Central Embassyja i kompleksa One Bangkok pokušavaju da spoje kupovinu, gastronomiju, umetnost i hotelski luksuz u jednu destinaciju.
Bangkokov najskuplji proizvod ipak nije samo apartman sa pogledom na reku. To je kontrast.
U jednom danu posetilac može da jede za nekoliko evra na ulici, popije piće na vrhu nebodera i završi veče u hotelu čija je usluga među najboljima na svetu. Upravo ta mogućnost prelaska između različitih svetova daje Bangkoku energiju koju sterilno luksuzni gradovi često nemaju.
8. Rim: Grad u kojem istorija nije eksponat nego svakodnevica
Teško je objektivno izmeriti koji grad ima „najviše istorijskih građevina“. Ipak, malo mesta na svetu može da se poredi sa koncentracijom istorijskih slojeva u Rimu.
Prema legendi, Rim su 753. godine pre nove ere osnovali Romul i Rem. Grad je zatim postao središte Rimske republike, prestonica Rimskog carstva i jedan od najvažnijih centara hrišćanskog sveta. Istorijski centar Rima nalazi se na UNESCO listi svetske baštine.
U mnogim gradovima prošlost se čuva u izdvojenom muzeju. U Rimu ona stoji pored semafora, ispod stambene zgrade ili na putu do restorana.
Koloseum, rimski forumi, trgovi iz doba renesanse, barokne fontane, crkve i palate predstavljaju gotovo tri hiljade godina političke, verske i umetničke istorije. To stvara ogroman turistički kapital, ali i skupe urbanističke probleme: izgradnja metroa, obnova infrastrukture i zaštita objekata moraju da se sprovode u gradu u kojem se značajno arheološko otkriće može pojaviti gotovo na svakom gradilištu.
Rimski luksuz nije futuristički. On počiva na patini, zanatu i osećaju da je svaka ulica deo mnogo duže priče.
Novi hotel može da se izgradi za nekoliko godina. Grad sa tri milenijuma istorije ne može da se proizvede ni po kojoj ceni.
9. Damask: Grad čija je najveća vrednost kontinuitet
Titula najstarijeg stalno naseljenog grada predmet je rasprava jer nekoliko gradova na Bliskom istoku polaže pravo na nju. UNESCO zato Damask pažljivo opisuje kao jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova na svetu.
Grad je osnovan u trećem milenijumu pre nove ere i zahvaljujući položaju između Afrike i Azije postao je važno trgovačko i kulturno središte. Arheološka nalazišta u njegovoj okolini pokazuju prisustvo ljudi još između 8.000. i 10.000. godine pre nove ere.
Damask je kroz vekove bio povezan sa različitim carstvima, verama, trgovinskim putevima i arhitektonskim tradicijama. Njegovo staro jezgro čine uske ulice, kuće sa unutrašnjim dvorištima, pijace, verski objekti i radionice koje predstavljaju urbanizam potpuno drugačiji od savremenih mreža bulevara i nebodera.
U takvom gradu luksuz ne mora da bude vidljiv sa ulice. Tradicionalne kuće često kriju mirna dvorišta, fontane, kamen, rezbareno drvo i zelenilo iza jednostavnih spoljašnjih zidova.
To je stari oblik tihog luksuza: bogatstvo koje se ne pokazuje prolazniku, već se otkriva tek kada se pređe prag.
Najveća vrednost Damaska ipak nije jedan objekat. To je činjenica da se život, uprkos usponima, padovima i razaranjima, na tom prostoru nastavlja hiljadama godina.
10. La Rinconada: Najviše stalno naselje na granici ljudske izdržljivosti
Na približno 5.000 metara nadmorske visine, u peruanskim Andima, nalazi se La Rinconada — najviše stalno naseljeno mesto na svetu.
NASA navodi da u naselju živi oko 50.000 ljudi, uglavnom privučenih nalazištima zlata. Grad nema potpuno razvijen sistem tekuće vode, kanalizacije ni organizovanog uklanjanja otpada.
Na toj visini vazduh sadrži znatno manje raspoloživog kiseonika nego na nivou mora. Svakodnevni fizički napor postaje teži, a dugotrajan boravak može da izazove ozbiljne zdravstvene posledice. Hladnoća, blato, rudarski otpad i nedostatak infrastrukture dodatno komplikuju život.
La Rinconada je nastala i rasla zbog obećanja zlata. Njena ekonomija pokazuje jednu od najstarijih ljudskih opsesija: spremnost da se zbog bogatstva ode dalje, više i u opasnije uslove nego što bi se inače smatralo razumnim.
U tekstovima o luksuzu zlato se najčešće prikazuje kao završni proizvod — sat, nakit ili detalj enterijera. La Rinconada pokazuje njegovu drugu stranu. Pre nego što postane simbol prestiža, ono može da bude razlog zbog kojeg hiljade ljudi žive bez osnovnih usluga na nadmorskoj visini na kojoj se telo svakodnevno bori za kiseonik.
11. Dubai: Grad koji budućnost gradi pre nego što za nju postoji potražnja
Dubai se često naziva najbrže rastućim modernim gradom, iako ne postoji jedna zvanična globalna titula koja to potvrđuje. Njegove brojke ipak objašnjavaju zbog čega je stekao takav imidž.
Prema zvaničnom statističkom biltenu, emirat Dubai je krajem 2024. imao procenjenih 4,25 miliona stanovnika. Urbanistički plan predviđa da bi populacija do 2040. mogla da dostigne približno 5,8 miliona.
Tokom 2025. Dubai je primio 19,59 miliona gostiju koji su ostvarili najmanje jedno noćenje, što je bilo pet odsto više nego prethodne godine. Istovremeno je Međunarodni aerodrom Dubai kroz svoje terminale propustio 95,2 miliona putnika — najviše u njegovoj istoriji i više međunarodnih putnika nego bilo koji drugi aerodrom u jednoj godini.
Tržište nekretnina pokazuje sličnu veličinu ambicije. Tokom 2024. zabeleženo je približno 226.000 transakcija ukupne vrednosti 761 milijardu dirhama, odnosno oko 190 milijardi evra prema približnom kursu.
Dubai ne čeka da organski nastane potreba za novom gradskom četvrti. On često unapred gradi aerodrom, marinu, hotele, puteve i spektakularne objekte, a zatim oko njih stvara tržište.
Palm Jebel Ali trebalo bi da doda oko 110 kilometara nove obale, prostor za približno 35.000 porodica i više od 80 hotela i odmarališta.
To je grad u kojem luksuz nije samo estetski stil. On je ekonomska strategija, turistički proizvod i način privlačenja kapitala, stručnjaka i imućnih stanovnika iz celog sveta.
12. Pert: Izolovan grad koji postaje sve privlačniji
Pert se često naziva najizolovanijim velikim gradom ili prestonicom na svetu. Čak i dokument grada Perta priznaje da ta popularna tvrdnja nije potpuno tačna i da Honolulu ima jače pravo na titulu najizolovanije prestonice.
Ipak, stereotip nije nastao bez razloga. Pert je veoma udaljen od drugih velikih australijskih urbanih centara, a njegov položaj na zapadnoj obali daje mu osećaj geografskog ostrva unutar kontinenta.
Ono što je nekada izgledalo kao slabost danas može da bude luksuz.
Pert nudi obalu Indijskog okeana, veliki prostor, blažu gustinu naseljenosti i snažnu vezu sa prirodom. Istovremeno nije mali grad: šire gradsko područje je u junu 2025. imalo približno 2,45 miliona stanovnika.
Tokom finansijske 2024–2025. Pert je rastao po stopi od 2,4 odsto, najbrže među australijskim prestonicama. Broj stanovnika povećan je za oko 58.100 za godinu dana.
To pokazuje zanimljiv paradoks. Ljudi žele povezanost, ali istovremeno sve više vrednuju prostor, mir i udaljenost od prenatrpanih centara.
Pert možda nije apsolutno najizolovanija prestonica, ali predstavlja jednu od retkih velikih metropola u kojoj izolacija nije samo problem koji treba prevazići. Ona je postala deo kvaliteta života i identiteta grada.
13. Berlin: Grad u kojem je zid postao najveće platno
Berlin se često naziva svetskom prestonicom ulične umetnosti. Takvu titulu nije moguće precizno izmeriti, ali grad poseduje jedan od najvažnijih i najprepoznatljivijih spomenika ovog umetničkog pravca.
East Side Gallery prostire se duž 1,3 kilometra nekadašnjeg Berlinskog zida. Posle njegovog pada, 118 umetnika iz 21 zemlje oslikalo je istočnu stranu zida između februara i septembra 1990. godine. Danas se na tom prostoru nalazi više od sto originalnih zidnih radova, što ga čini najdužom galerijom na otvorenom na svetu.
Najpoznatiji murali, uključujući sliku poljupca Leonida Brežnjeva i Eriha Honekera i Trabanta koji probija zid, postali su globalno prepoznatljivi simboli grada.
Berlin pokazuje kako grad može da pretvori sopstvenu traumu u kulturni kapital.
Zid koji je nekada razdvajao porodice, prijatelje i čitave političke sisteme danas privlači posetioce, umetnike i fotografe iz celog sveta. Njegova ekonomska vrednost nije nastala rušenjem istorije, već njenom reinterpretacijom.
Berlin nema luksuznu estetiku Dubaija niti uglađenu disciplinu Singapura. Njegov luksuz je sloboda da grad ostane grub, eksperimentalan i pomalo nedovršen.
Šta ovi gradovi govore o budućnosti
Na prvi pogled Jakutsk, Kopenhagen, Delhi, Bangkok i Dubai nemaju gotovo ništa zajedničko.
Jedan grad pokušava da sačuva toplotu, drugi da smanji broj automobila, treći da očisti vazduh, četvrti da primi desetine miliona turista, a peti da napravi novu obalu tamo gde je ranije bilo more.
Ipak, svi rešavaju isto osnovno pitanje: kako organizovati život velikog broja ljudi na ograničenom prostoru i u uslovima koji se neprestano menjaju?
Odgovor zavisi od novca, geografije, istorije, politike i tehnologije.
Jakutsk pokazuje da infrastruktura mora da poštuje prirodu čak i kada se protiv nje bori. Kuvajt pokazuje koliko energije zahteva život u ekstremnoj vrućini. Singapur dokazuje da red nastaje kombinacijom ulaganja, kulture i kontrole. Delhi upozorava da rast bez zaštite životne sredine proizvodi probleme koje novac ne može lako da ukloni.
Kopenhagen stavlja kvalitet svakodnevice ispred spektakla. Tokio pokazuje vrednost preciznog upravljanja. Bangkok pretvara raznolikost u turističku snagu. Rim i Damask dokazuju da istorija može da bude najvredniji kapital grada.
La Rinconada otkriva koliko daleko ljudi odlaze zbog nade u bogatstvo. Dubai pokazuje koliko brzo kapital može da promeni geografiju. Pert pretvara udaljenost u prednost, a Berlin političku granicu u umetničko delo.
Pravo značenje urbanog luksuza
Najvažnija lekcija ovih gradova jeste da luksuz nema svuda isti oblik.
U jednom gradu to je privatna plaža. U drugom je metro koji dolazi na vreme. Negde je to čist vazduh, a negde topla voda koja neće zalediti u cevima.
Najskuplji grad nije nužno onaj koji pruža najbolji život. Grad sa najvećim neboderima nije automatski i najnapredniji. Pravi urbani luksuz nastaje kada stanovnici imaju vreme, bezbednost, zdravu životnu sredinu, pouzdan prevoz i osećaj da prostor oko njih funkcioniše.
Spektakularna arhitektura može da privuče pažnju sveta. Ali tek svakodnevni sistem odlučuje da li je grad samo impresivna kulisa ili mesto u kojem ljudi zaista žele da ostanu.
Često postavljana pitanja
Koji je najhladniji veliki grad na svetu?
Jakutsk se najčešće navodi kao najhladniji veliki grad na svetu. Prosečna januarska temperatura iznosi oko minus 38 stepeni, a grad je izgrađen na trajno smrznutom tlu. Manja naselja u Sibiru mogu beležiti još niže temperature, ali nemaju veličinu i urbani status Jakutska.
Da li je Kuvajt Siti najtopliji grad na svetu?
Kuvajt Siti je među najtoplijim prestonicama, ali zvanični rekord Kuvajta od 53,9 stepeni izmeren je u Mitribahu, a ne u centru prestonice. Svetska meteorološka organizacija priznaje taj rezultat kao najvišu temperaturu zabeleženu u kontinentalnoj Aziji.
Koji je najposećeniji grad na svetu?
Prema proceni Euromonitor Internationala, Bangkok je tokom 2025. godine bio najposećeniji grad prema broju međunarodnih dolazaka, sa približno 30,3 miliona posetilaca.
Da li je Tokio i dalje najveći grad na svetu?
Prema novoj metodologiji Ujedinjenih nacija, Tokio je 2025. bio treći sa oko 33,4 miliona stanovnika. Ispred njega su se nalazili Jakarta sa gotovo 42 miliona i Daka sa približno 36,6 miliona stanovnika.
Koje je najviše stalno naseljeno mesto?
La Rinconada u Peruu smatra se najvišim stalnim ljudskim naseljem. Nalazi se na približno 5.000 metara nadmorske visine i razvilo se prvenstveno oko eksploatacije zlata.
