Kafane koje su preživele vekove: od beogradskog „Znaka pitanja“ do sarajevskog Morića hana

Koja je najstarija kafana na Balkanu koja i danas radi? U Beogradu je to kafana „?“ (Znak pitanja) u Ulici kralja Petra, smeštena u zgradi podignutoj 1823. godine po nalogu kneza Miloša Obrenovića. U Sarajevu je najstariji sačuvani han, Morića han na Baščaršiji, izgrađen još 1551. godine. Ova mesta su preživela ratove, promene država i režima, a i danas u njima ljudi sede uz kafu, kao pre dva veka.

Kafana na Balkanu nikada nije bila samo mesto za piće. U njoj su se dogovarali poslovi, pisale pesme, kovali politički planovi, slavile svadbe i ispraćali prijatelji. Kafana je bila i novinarska redakcija, i berza, i pozornica, i dnevna soba onih koji je kod kuće nisu imali. Ovo je priča o mestima koja su sve to preživela.

Odakle kafane na Balkanu?

Kafa je na Balkan stigla tokom osmanske vlasti, a sa njom i mesta na kojima se pila. Već u 16. veku u Dorćolu, tadašnjem trgovačkom centru Beograda, radila je kafana. Kafa se služila i u karavan-sarajima i mehanama, a nazivi „kafana“ ustalili su se posle 1739. godine. Najpoznatija kafana tog vremena bila je „Crni orao“ u Dorćolu (Wikipedia).

Vrhunac broja kafana u Beogradu došao je u 19. i 20. veku. Tada je kafana postala mesto gde se odlučivalo o svemu: od seoskih i zadružnih poslova do državne politike. Žene, međutim, dugo nisu imale pristup kafanama, zbog snažnih društvenih zabrana tog vremena.

Kafana „?“: najstarija kafana u Beogradu

Zgrada u Ulici kralja Petra broj 6 podignuta je 1823. godine. Izgradio ju je trgovac i diplomata Naum Ičko, po nalogu i novcem kneza Miloša Obrenovića, a projektovao ju je, prema predanju, grčki neimar (Wikipedia). Knez je kuću kasnije poklonio svom ličnom lekaru Tomi Kostiću, poznatom kao Ećim Toma, za zasluge u Drugom srpskom ustanku. Ećim Toma je u njoj otvorio kafanu, koja je po njemu dobila ime „Tomina kafana“.

Najzanimljiviji je deo priče o imenu. Do 1878. kafana se zvala po Ećim Tomi, a novi zakupac ju je nazvao „Kod pastira“. Kasnije je novi vlasnik otvorio kafanu „Kod Saborne crkve“, jer se nalazi preko puta Saborne crkve. Crkvi se ime nije dopalo, pa je vlasnik, dok ne smisli novo, na tablu privremeno stavio veliki znak pitanja. Privremeno rešenje traje i danas, gotovo dva veka kasnije (Kurir).

Prema istim navodima, upravo u ovoj kući se igrao i prvi bilijar u Beogradu, donet iz Nemačke. Zgrada je primer gradske kuće balkanskog tipa s početka 19. veka i danas ima status spomenika kulture. U kafani se i dalje služe tradicionalna jela, uz starogradsku muziku.

Ruski car: kafana u kojoj se dolazilo da se bude viđen

Druga beogradska kafana pod zaštitom kao spomenik kulture nalazi se na uglu Obilićevog venca i Knez Mihailove. Ime je dobila po starom prizemnom objektu koji je na istom mestu postojao pre podizanja današnje zgrade (Kurir, prema Zavodu za zaštitu spomenika kulture).

Između dva svetska rata „Ruski car“ je bio otmeni beogradski lokal, a među redovnim gostima bili su Branislav Nušić, slikar Mihajlo Petrov i pesnik Veljko Petrović. Prema Politici, o ovom mestu govorila je rečenica da se ovde „dolazilo da bi bio viđen“.

Istorija je bila manje nežna prema enterijeru. Početkom šezdesetih originalno uređenje je uništeno, a na tom mestu otvoren je prvi restoran sa samousluživanjem, „Zagreb“: umesto luksuznog nameštaja i escajga, plastični poslužavnici na liniji. Tek devedesetih godina, posle obnove, vraćeno mu je staro ime.

Skadarlija: boemska duša Beograda

Skadarlija se često poredi sa pariskim Monmartrom. Ulica je ime dobila 1872. godine, po najvećem luku akvadukta koji je nazvan Skadar, i jedna je od retkih beogradskih ulica koja nikada nije promenila ime od prvog zvaničnog imenovanja (Wikipedia).

Boemski karakter Skadarlija je dobila krajem 19. veka, a posebno posle 1901, kada je srušena čuvena kafana „Dardaneli“, na mestu gde je danas Narodni muzej. Njeni gosti, poznati pisci i glumci, preselili su se u skadarlijske kafane. Početkom 20. veka u Skadarliji je radilo 15 kafana, a do danas su opstale tri: Tri šešira, Dva jelena i Zlatni bokal.

Tri šešira, osnovana 1864. godine, najstarija je kafana u Skadarliji koja i danas radi i druga najstarija u Beogradu, posle kafane „?“. Skadarlija je od 1967. zaštićena kao prostorna kulturno-istorijska celina.

Morića han: Sarajevo i kafa kroz pet vekova

Ako je Beograd grad kafana, Sarajevo je grad kafe. Baščaršija je i danas jedno od najpoznatijih mesta na Balkanu za ispijanje tradicionalne kafe iz džezve, uz rahat lokum.

U srcu Baščaršije nalazi se Morića han, izgrađen 1551. godine kao deo zadužbine (vakufa) Gazi Husrev-bega. Posle požara 1697. obnovljen je u današnjem obliku i jedini je sačuvani han u Sarajevu. U doba kada je radio kao karavan-saraj, mogao je da primi oko 300 putnika i 70 konja. Osmanski putopisac Evlija Čelebija pisao je o njemu posle posete Sarajevu 1659. godine, a današnje ime verovatno potiče od zakupaca s početka 19. veka, porodice Morić (Wikipedia).

Od kafane do kafića

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji se pojavio novi tip lokala: kafić. Umesto domaće kafe iz džezve, u kafićima se služio espreso, a umesto hrane i muzike uživo, razgovor i muzika sa razglasa (Wikipedia). Kafići su brzo postali deo svakodnevice za sve generacije.

Ipak, tradicionalne kafane nisu nestale. Posebno u Srbiji, one i danas rade kao restorani sa domaćom kuhinjom, pićem i muzikom, i čuvaju nešto što kafić nikada nije imao: osećaj da ste deo duge priče.

Zašto stare kafane i dalje privlače ljude?

• Autentičnost. U svetu u kome lanci kafića izgledaju isto u svakom gradu, stara kafana je nešto što se ne može kopirati.
• Priča. Kada sedite za stolom za kojim su sedeli Nušić ili boemi Skadarlije, kafa ima drugačiji ukus.
• Sporost. Kafana ne žuri. U njoj se sedi, razgovara i ostaje, što je danas postalo pravi luksuz.
• Zajednica. Kafana je oduvek bila mesto okupljanja, ne samo potrošnje.

Upravo ta sporost povezuje stare kafane sa novim trendom: ljudi sve više cene mesta i trenutke bez žurbe i ekrana. O tome smo pisali u tekstu digitalni umor: zašto je vikend bez ekrana postao novi luksuz, a o tome šta danas zaista znači luksuz u tekstu luksuz više nije hotel sa pet zvezdica.

Stare kafane nisu muzeji. One su živa mesta u kojima se dva veka istorije meri šoljicama kafe. Svaki put kada sednete u neku od njih, postajete deo priče koja traje duže od svih država koje su je pamtile.

Česta pitanja

Koja je najstarija kafana u Beogradu?

Najstarija beogradska kafana koja i danas radi je kafana „?“ (Znak pitanja) u Ulici kralja Petra 6. Zgrada je podignuta 1823. po nalogu kneza Miloša Obrenovića i danas ima status spomenika kulture.

Zašto se kafana zove Znak pitanja?

Vlasnik je kafanu nazvao „Kod Saborne crkve“, ali se crkvi to nije dopalo. Dok ne smisli novo ime, na tablu je privremeno stavio veliki znak pitanja, i to ime se zadržalo do danas.

Koja je najstarija kafana u Skadarliji?

Najstarija kafana u Skadarliji koja i danas radi je Tri šešira, osnovana 1864. godine. Od petnaest kafana koje su početkom 20. veka radile u Skadarliji, opstale su Tri šešira, Dva jelena i Zlatni bokal.

Šta je Morića han u Sarajevu?

Morića han je han, odnosno karavan-saraj, izgrađen 1551. na Baščaršiji kao deo vakufa Gazi Husrev-bega. Obnovljen je posle požara 1697. i jedini je sačuvani han u Sarajevu.

Kada su se pojavili kafići u Jugoslaviji?

Kafići su se u Jugoslaviji pojavili krajem sedamdesetih godina 20. veka, kao novi tip lokala u kome se služio espreso umesto domaće kafe, bez tradicionalne kafanske hrane.

Izvori i fotografije

• Wikipedia: kafana „?“
• Kurir: kafane pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture
• Wikipedia: Skadarlija
• Wikipedia: Morića han
• Wikipedia: kafanska kultura u bivšoj Jugoslaviji

Fotografije: Amanuel Kebede, Maria Ivanova, Abdullah Al Mallah i Hongbin / Unsplash (fotografije su ilustrativne).