Telefon, kafa, poruke, vremenska prognoza — i horoskop. Za veliki broj ljudi to je sasvim uobičajen jutarnji ritual. Mnogi će reći da ga čitaju „samo iz zabave“, a ipak ga otvore. I sutra ponovo.
Odgovor na pitanje zašto je to tako možda ima manje veze sa zvezdama, a više sa načinom na koji ljudski um funkcioniše.
Sadržaj koji govori direktno nama
Većina vesti govori o drugim ljudima. Horoskop govori čitaocu: „Danas biste mogli…“, „U ljubavi vas očekuje…“. Tekst odjednom prestaje da bude informacija i postaje ličan. Ljudi prirodno obraćaju više pažnje na poruku za koju osećaju da je upućena baš njima.
Barnum (Forer) efekat: zašto opšte tvrdnje deluju lično
Psiholog Bertram Forer je 1949. u radu „The fallacy of personal validation: A classroom demonstration of gullibility“ (Journal of Abnormal and Social Psychology) opisao ogled u kojem su studenti dobili „lični“ opis ličnosti koji je, u stvari, bio sastavljen od opštih, široko primenljivih rečenica. Većina ih je taj opis prepoznala kao tačan. Ova pojava se danas naziva Barnumov ili Forerov efekat: kada su povratne informacije uopštene i nejasne, ljudi u svom iskustvu lako pronađu dovoljno primera koji ih potvrđuju.
Rečenice poput „ponekad sumnjaš u svoje odluke“ ili „imaš više potencijala nego što ljudi vide“ mogu se odnositi na gotovo svakoga. Zato horoskop često „pogodi“, a da to ne znači da je pouzdano predvideo nešto o nama.
Potreba za obrascima i smirenjem neizvesnosti
Ljudski um traži obrasce i smisao, a neizvesnost je neprijatna. Kratak tekst koji daje okvir za dan ili za odnos, makar neobavezan, može da deluje umirujuće. Horoskop ne mora da zna budućnost da bi postavio pitanje koje nam je baš tog jutra potrebno: kako se osećam, da li forsiram nešto, da li mi je potreban predah.
Tu je i ritual. „Današnji horoskop“ je vremenski ograničen, pa se nova pretraga rađa svakog jutra. Navika se održava tako što je jednostavna, kratka i ponovljiva.
Zabava, kultura i verovanje nisu isto
Čitanje horoskopa i verovanje u astrologiju nisu isto. Istraživanje Pew Research Centera, objavljeno 2018. godine, pokazalo je da 29% odraslih Amerikanaca veruje u astrologiju (Pew Research Center). Ali veliki deo ljudi horoskop čita kao zabavu, kulturnu naviku ili povod za razmišljanje. Astrologija je kroz decenije menjala format, od poslednjih strana novina, preko televizije i portala, do kratkih video-snimaka i društvenih mreža.
Astrologija nije naučno potvrđena metoda kojom se mogu pouzdano predvideti budući događaji. Velike životne, zdravstvene, pravne ili finansijske odluke ne bi trebalo donositi na osnovu dnevnog horoskopa. To ne znači da ga ne možemo čitati kao ritual, razgovornu temu ili kratak predah od ozbiljnosti.
Kako pametnije čitati horoskop
Može pomoći nekoliko jednostavnih pitanja: koliko je rečenica zapravo opšta i da li bi važila i za druge znakove? Koje pitanje mi ona otvara i šta bih o tome stvarno razmislio? I da li sam ovu odluku spreman da donesem nezavisno od onoga što je napisano? Tada horoskop ostaje ono što najčešće i jeste: povod za kratko zastajanje.
Napomena: HoroskopDanas.com, portal posvećen dnevnim horoskopima, je projekat iste medijske grupe kojoj pripadaju i Ulične Priče.
Najčešća pitanja
Zašto ljudi vole dnevni horoskop?
Zato što je kratak, ličan i bavi se temama koje su ljudima važne: ljubavlju, poslom, odnosima i raspoloženjem. Uz to, opšte tvrdnje lako doživljavamo kao tačne zbog Barnumovog (Forerovog) efekta.
Može li horoskop da predvidi budućnost?
Ne postoje pouzdani naučni dokazi da astrologija može precizno da predvidi buduće događaje.
Šta je Barnumov (Forerov) efekat?
To je sklonost da opšte, nejasne opise doživljavamo kao tačne i lične. Na njega ukazuje Forerov rad iz 1949. godine.
Izvori: Forer, B. R. (1949), Journal of Abnormal and Social Psychology, 44, 118–123; Pew Research Center (2018): New Age beliefs.
Redakcija Ulične Priče
