Većina parova se ne svađa zbog velikih tema. Svađa počne oko sudova, računa ili toga ko je šta rekao, a pređe u nešto sasvim drugo. Istraživači odnosa, među kojima su John i Julie Gottman, godinama proučavaju ne to da li parovi imaju konflikte (imaju ih gotovo svi), nego kako ih rešavaju. Jedna veština se u njihovom radu posebno ističe: umeti zaustaviti se i vratiti.
Šta znači „popravka” i „preplavljenost”
Gottmanovi koriste pojam „popravka” (repair) za svaki pokušaj da se napetost smanji usred sukoba: šala, izvinjenje, pitanje „možemo li da počnemo ispočetka?”. Takođe opisuju „preplavljenost” (flooding): stanje u kojem je uzbuđenje toliko veliko da se teško sluša i razmišlja. Prema njihovim tekstovima, to se povezuje sa pulsom iznad oko 100 otkucaja u minuti, a predlažu pauzu od oko 20 minuta tokom koje se treba smiriti, a ne spremati sledeći argument.
Ovo su klinička zapažanja i preporuke istraživača, a ne univerzalno pravilo; ljudi se razlikuju, a pojedinačni brojevi su orijentir. Više o samom pristupu možete pročitati u Gottmanovom tekstu o fiziološkom smirivanju: gottman.com.
Kako izgleda pauza koja pomaže
Pauza ne znači ćutanje kao kazna ili odlazak bez reči. Razlika je u tome da li se izgovori kada ćete se vratiti:
- „Treba mi 20 minuta da se smirim. Vratiću se u 9 i nastavićemo.”
- Tokom pauze radite nešto što smiruje (šetnja, voda, disanje), a ne ponavljate u glavi šta ćete reći.
- Vratite se u dogovoreno vreme, jer pauza bez povratka postaje izbegavanje.
Primer: kućni poslovi
Marija i Nenad se treći put u mesecu posvađaju oko sudova. Prva verzija: on kaže „uvek ja”, ona odgovara „nikad ništa ne vidiš”, razgovor se zatvori ćutanjem. Druga verzija: nakon prvih oštrih rečenica Nenad kaže da mu treba pauza i da će se vratiti za pola sata. Kad se vrate, razgovaraju o konkretnom: ko radi šta, kojim danima. Sukob nije nestao, ali je prešao iz napada u razgovor o rasporedu. To je razlika između brzo zakrpljenog i stvarno obrađenog sukoba.
Šta ova veština ne rešava
Pauza i popravka nisu čarobni štapić. Ne mogu da zamene poštovanje, poverenje ni zajedničke vrednosti. Ako se sukobi stalno ponavljaju, ako jedna strana oseća strah, poniženje ili pritisak, vreme je da se potraži stručna podrška, pojedinačno ili kao par. Ako se neko oseća ugroženo, pauza nije odgovor: bezbednost je prva briga, a pomoć treba potražiti kod stručnih službi u svojoj sredini.
Zaključak
Nijedan odnos ne stoji ili pada samo na jednoj veštini. Ali sposobnost da se u napetosti zaustavite, vratite i nastavite razgovor jedna je od onih navika koje se mogu vežbati i koje, prema istraživačima odnosa, često prave razliku.
Povezano: Zašto te najviše boli ono što „nije ništa” i Novi jezik ljubavi: kako razumeti poruke.
