Poruka „Važi.” može da znači saglasnost, umor, ljutnju ili samo žurbu. Kad se odnosi sve više vode preko ekrana, upravo takve sitnice postaju predmet analize: zarez, izostavljena emotikona, kasniji odgovor. Često se za to koristi izraz „digitalni govor tela”. Treba reći da je to popularan, a ne naučni pojam; ipak, iza njega stoji stvarna teškoća: u pisanoj poruci nedostaje ton glasa i izraz lica.
Šta kaže istraživanje
Justin Kruger i saradnici objavili su 2005. u Journal of Personality and Social Psychology seriju eksperimenata o komunikaciji putem elektronske pošte. Ispitanici su slali poruke (na primer sarkastične ili ozbiljne) i procenjivali koliko će ih primalac tačno razumeti. Autori su zaključili da ljudi precenjuju koliko ih drugi razumeju, jer pošiljalac „čuje” ton u glavi dok piše, a primalac tog tona nema. U jednom od eksperimenata tačnost je bila bolja kada je poruka izgovorena glasom nego kada je napisana.
Ograničenje: radilo se o studentskim uzorcima i kontrolisanim zadacima, a ne o stvarnim vezama. Zato se rezultat može uzeti kao dobar razlog za oprez, ne kao pravilo za čitanje konkretne osobe.
Signali koje ljudi često uočavaju (i zašto ih ne treba preterano tumačiti)
- Brzina odgovora. Može značiti interesovanje, ali i da je neko za volanom, na poslu ili jednostavno ne gleda telefon.
- Dužina poruke. Kratki odgovori često su stvar stila, ne hladnoće.
- Interpunkcija i emotikoni. Neko ih koristi stalno, neko nikad; poređenje ima smisla samo sa uobičajenim stilom iste osobe.
- Pitanja koja se vraćaju. Ako druga strana postavlja pitanja i pamti ono što je rečeno, to je obično pouzdaniji znak zainteresovanosti od brzine.
Primer dvosmislenosti
Ona piše: „Možemo se čuti kasnije?” On odgovara: „Važi.” Ona čita hladnoću. Njemu je bio kraj radnog dana i hteo je samo da potvrdi. Ako joj je to važno, najjednostavnije je da pita: „Zvučiš kratko, je li sve u redu?” Jedna rečenica često rešava ono što bi inače bilo pola večeri nagađanja.
Obrasci su važniji od pojedinačnih poruka
Jedna poruka je malo podataka. Obrazac koji se ponavlja nedeljama je više. Ako neko dosledno ne odgovara na ono što je važno, preskače razgovor o planovima ili se javlja samo kad mu odgovara, to vredi pomenuti direktno. Pritom je dobro razlikovati opis i optužbu: „Primetila sam da se često javljaš kasno uveče, a ja bih volela da planiramo ranije” zvuči drugačije od „Ti me samo koristiš.”
Isto važi i van ljubavi
Na poslu, ili među prijateljima, kratak odgovor u grupnoj prepisci ne mora imati nikakvo skriveno značenje. Kad nešto zaista važi, bolje je pozvati ili se videti nego slati još jednu poruku.
Kako da pišemo jasnije
- Napišite ono što mislite, umesto da računate na to da će druga strana pogoditi ton.
- Kod osetljivih tema odaberite poziv ili susret.
- Kad ste nesigurni kako je poruka primljena, pitajte.
- Sarkazam i šale ostavite za ljude koji dobro poznaju vaš stil.
Često postavljana pitanja
Da li kasni odgovor znači da nekoga ne zanimam?
Ne nužno. Može da bude znak, ali i samo posledica obaveza. Pouzdaniji pokazatelj je obrazac tokom vremena.
Da li je u redu pitati direktno?
Da. Kratko i mirno pitanje obično je bolje od dugog tumačenja.
Izvori
- Kruger, J., Epley, N., Parker, J., Ng, Z.-W. (2005). Egocentrism over e-mail: Can we communicate as well as we think? Journal of Personality and Social Psychology, 89(6), 925–936. doi.org/10.1037/0022-3514.89.6.925
Povezano: Jedna veština koja često pravi razliku u vezi i Kad shvatiš da si nekome bio samo opcija.
