Usamljenost nije isto što i biti sam. Svetska zdravstvena organizacija je definiše kao bolan osećaj koji nastaje kada postoji jaz između veza koje želimo i veza koje zaista imamo. Zato čovek sa 800 kontakata u telefonu i 1.500 pratilaca može da bude usamljeniji od nekoga ko ima tri prijatelja, ali zna da će mu se svaki od njih javiti u dva ujutru.
U junu 2025. Komisija SZO za društvenu povezanost objavila je globalni izveštaj prema kom je svaka šesta osoba na svetu pogođena usamljenošću, a usamljenost se povezuje sa procenjenih više od 871.000 smrti godišnje, odnosno oko 100 svakog sata. To više nije tema za kolumnu o osećanjima, već pitanje javnog zdravlja.
U ovom tekstu objašnjavamo šta nauka zaista zna o usamljenosti, zašto broj kontakata ne govori ništa o kvalitetu odnosa, koliko bliskih ljudi realno možemo da imamo i šta pomaže da se iz „imam koga da lajkujem“ vratimo na „imam koga da pozovem“.
Ukratko
- SZO: usamljenošću je pogođena 1 od 6 osoba na svetu (izveštaj od 30. juna 2025)
- Među mladima od 13 do 29 godina usamljeno se oseća 17–21%
- Usamljeni ljudi imaju dvostruko veći rizik od depresije
- Meta-analiza 148 studija: snažnije društvene veze povezane su sa 50% većom verovatnoćom preživljavanja
- Od oko 150 prijatelja na Fejsbuku, prosečan korisnik u krizi može da računa na oko četiri
Šta je usamljenost, a šta društvena izolacija?
Istraživači razlikuju dva pojma koja se u svakodnevnom govoru mešaju. Društvena izolacija je objektivna: malo kontakata, retki susreti, život bez mreže podrške. Usamljenost je subjektivna: osećaj da odnosi koje imamo nisu dovoljni, bez obzira na to koliko ih ima.
Ta razlika objašnjava paradoks modernog života. Možete biti okruženi ljudima na poslu, imati porodične ručkove nedeljom i aktivne grupe na porukama, a ipak osećati da vas niko zaista ne poznaje. I obrnuto, neko ko živi sam i viđa malo ljudi može se osećati sasvim povezano ako su ti odnosi duboki.
| Pojam | Šta znači | Primer |
|---|---|---|
| Društvena izolacija | Objektivno malo kontakata i podrške | Starija osoba koja danima ni sa kim ne razgovara |
| Usamljenost | Subjektivni jaz između željenih i stvarnih veza | Osoba sa punim kalendarom koja nema kome da se poveri |
| Društvena povezanost | Kvalitet, učestalost i značaj odnosa | Dva-tri čoveka koja bi došla bez pitanja |
Koliko je usamljenost raširena?
Prema izveštaju SZO, usamljenost pogađa sve uzraste, ali najviše mlade i ljude u zemljama sa nižim prihodima. Između 17 i 21% osoba od 13 do 29 godina izjavilo je da se oseća usamljeno, sa najvišim stopama među tinejdžerima. U zemljama sa niskim prihodima usamljeno se oseća oko 24% ljudi, što je dvostruko više nego u bogatim zemljama, gde je taj udeo oko 11%.
Društvena izolacija, prema istom izveštaju, pogađa do jednu od tri starije osobe i jednog od četiri adolescenta. Među uzrocima SZO navodi loše zdravlje, niske prihode i obrazovanje, život u samačkom domaćinstvu, nedostatak javnih prostora za okupljanje i digitalne tehnologije, uz posebno upozorenje na prekomerno vreme pred ekranom kod mladih.
Zašto stotine kontakata ne znače bliskost: Dunbarov broj
Britanski antropolog Robin Dunbar decenijama istražuje koliko odnosa ljudski mozak realno može da održava. Njegova procena je da prosečan čovek ima oko 150 smislenih odnosa, raspoređenih u slojeve koji se šire kao koncentrični krugovi: oko pet najbližih ljudi, oko 15 bliskih prijatelja, oko 50 dobrih poznanika i oko 150 ljudi koje poznajemo dovoljno da ih pozdravimo i zapitamo kako su.
U studiji objavljenoj 2016. u časopisu Royal Society Open Science, Dunbar je proverio da li društvene mreže menjaju ta ograničenja. Ispitanici su na Fejsbuku imali prosečno oko 150 do 180 prijatelja, ali su u krizi mogli da računaju na oko četiri, a saosećanje su mogli da očekuju od oko 14 ljudi. Drugim rečima, internet je povećao broj veza, ali ne i broj ljudi koji su zaista tu.
| Sloj (Dunbar) | Približan broj ljudi | Ko su to |
|---|---|---|
| Krug podrške | oko 5 | Ljudi koje zovete u krizi |
| Krug saosećanja | oko 15 | Bliski prijatelji i porodica |
| Dobri prijatelji | oko 50 | Ljudi sa kojima biste išli na proslavu |
| Smisleni kontakti | oko 150 | Poznanici koje biste pozdravili na aerodromu |
| Kontakti u telefonu | stotine | Uglavnom slabe veze, korisne, ali ne i bliske |
Brojevi su približni proseci iz istraživanja, a ne pravilo koje važi za svakog čoveka.
Problem nije u tome što imamo mnogo slabih veza. One su korisne za posao, informacije i osećaj pripadnosti zajednici. Problem nastaje kada vreme koje bi otišlo na unutrašnja dva kruga potrošimo na spoljašnje, jer bliskost zahteva upravo ono što društvene mreže štede: vreme, pažnju i fizičko prisustvo.
Kako usamljenost utiče na zdravlje
Najcitiranija studija o ovoj temi je meta-analiza koju su 2010. objavili Julijana Holt-Lunstad i saradnici u časopisu PLOS Medicine. Analizirali su 148 studija sa više od 300.000 učesnika i zaključili da su ljudi sa snažnijim društvenim vezama imali 50% veću verovatnoću preživljavanja tokom perioda praćenja. Efekat je bio uporediv sa poznatim faktorima rizika kao što su pušenje i fizička neaktivnost.
Izveštaj SZO iz 2025. dodaje da usamljenost i izolacija povećavaju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti, dijabetesa i kognitivnog pada, a da su usamljeni ljudi dva puta skloniji depresiji. Posledice se vide i u školi i na poslu: tinejdžeri koji su se osećali usamljeno imali su 22% veću verovatnoću slabijih ocena, a usamljeni odrasli teže pronalaze i zadržavaju posao.
Važno je razumeti šta ove brojke znače. One ne kažu da će svaka usamljena osoba razviti bolest, već da je usamljenost dugoročni faktor rizika, sličan stresu, nekvalitetnom snu ili lošoj ishrani. I kao kod tih faktora, male promene ponašanja imaju merljiv efekat.
Zašto se danas osećamo usamljenije, iako smo stalno povezani
Komunikacija bez prisustva
Poruke, reakcije i glasovne beleške održavaju privid kontakta, ali retko zamenjuju razgovor licem u lice. Lako je biti „u toku“ sa 50 ljudi i istovremeno ne znati šta se zaista dešava ni sa jednim od njih.
Poređenje umesto povezivanja
Društvene mreže prikazuju uređene trenutke tuđih života. Kada veče provedeno sam gledate tuđe proslave, jaz između željenih i stvarnih veza, upravo ono što SZO naziva usamljenošću, postaje vidljiviji. O tome kako mreže menjaju poverenje među ljudima pisali smo u tekstu društvene mreže, sumnja i poverenje u odnosima.
Selidbe, posao i odlaganje
Prijateljstva iz škole i studija prirodno slabe kada se ljudi presele, dobiju decu ili rade u smenama. Odrasli retko dobijaju nove „gotove“ zajednice, pa prijateljstva moraju da se grade svesno, što mnogi odlažu dok ne primete da nemaju koga da pozovu.
Šta pomaže: sedam koraka koje podržava istraživanje
Usamljenost se ne rešava preko noći, ali postoje navike koje dosledno pomažu. Nijedna ne zahteva novac, već malo hrabrosti i ponavljanja.
- Napravite listu svojih pet. Zapišite ljude iz unutrašnjeg kruga. Ako ih nema pet, to nije neuspeh, već informacija od koje se kreće.
- Zamenite poruku pozivom. Jednom nedeljno pozovite nekoga umesto da mu pošaljete reakciju na objavu. Glas prenosi ono što emotikon ne može.
- Uvedite ritual. Kafa svakog drugog utorka ili šetnja nedeljom radi bolje od spontanih „moramo da se vidimo“ koji nikad ne dođu.
- Ponavljanje gradi prijateljstvo. Isti ljudi na istom mestu, kao što su rekreativni sport, hor, kurs ili volontiranje, prirodno vode ka bliskosti jer se viđate bez organizovanja.
- Pitajte i slušajte. Bliskost raste kada ljudi otkrivaju nešto o sebi i kada se osećaju saslušano, ne kada se samo razmenjuju informacije.
- Smanjite pasivno skrolovanje. Nije cilj izbaciti telefon, već da vreme na mrežama ne zameni vreme sa ljudima. Ideje za to su u tekstu digitalni umor i vikend bez ekrana.
- Potražite stručnu pomoć kada je teško. Ako usamljenost prati dugotrajna tuga, gubitak volje ili problemi sa snom, razgovor sa psihologom ili lekarom je razuman korak, a ne znak slabosti.
Ako primećujete da vas neki razgovori iscrpljuju umesto da vas povežu, možda vam pomogne i naš tekst zašto neki razgovori umaraju više od celog dana obaveza.
Zaključak: broj kontakata nije mera povezanosti
Pitanje nije koliko ljudi ima vaš broj, već koliko njih biste mogli da pozovete kada vam je teško i koliko njih bi pozvalo vas. Nauka je tu jasna: nekoliko dubokih, redovno negovanih odnosa vredi više od stotina površnih, i za mentalno i za fizičko zdravlje. Dobra vest je da se taj krug može graditi u bilo kom životnom dobu, jedan poziv i jedna kafa odjednom.
Najčešća pitanja
Koja je razlika između usamljenosti i samoće?
Samoća je stanje u kom ste sami, i može biti prijatna. Usamljenost je bolan osećaj da odnosi koje imate nisu dovoljni, bez obzira na broj ljudi oko vas.
Koliko je ljudi usamljeno u svetu?
Prema izveštaju Komisije SZO za društvenu povezanost od 30. juna 2025, usamljenošću je pogođena jedna od šest osoba na svetu.
Koliko bliskih prijatelja čovek realno može da ima?
Prema istraživanjima Robina Dunbara, prosečan čovek ima oko pet ljudi u najužem krugu podrške i oko 15 bliskih prijatelja, a ukupno oko 150 smislenih odnosa.
Da li društvene mreže povećavaju usamljenost?
Mreže povećavaju broj veza, ali ne i broj bliskih ljudi. Dunbarova studija iz 2016. pokazala je da korisnici sa oko 150 prijatelja na Fejsbuku u krizi mogu da računaju na oko četiri.
Da li usamljenost utiče na zdravlje?
Da. SZO navodi povezanost sa većim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa, kognitivnog pada i depresije, a meta-analiza iz 2010. povezuje snažne društvene veze sa 50% većom verovatnoćom preživljavanja.
Izvori, fotografije i metodologija
- SZO – izveštaj Komisije za društvenu povezanost, 30. jun 2025.
- Holt-Lunstad, Smith, Layton (2010) – Social Relationships and Mortality Risk, PLOS Medicine
- Dunbar (2016) – Do online social media cut through the constraints that limit the size of offline social networks?, Royal Society Open Science
- SZO – Komisija za društvenu povezanost
Fotografije: franco alva, Azharul Islam Mollah, Vitaly Gariev / Unsplash. Fotografije su ilustrativne. Podaci provereni 8. novembra 2026. Primeri i procene u tekstu jasno su označeni i ne predstavljaju finansijski savet.
