Većina ljudi zna šta bi trebalo da radi: više da se kreće, manje da gleda u telefon, redovnije da vodi računa o novcu. Teškoća nije u znanju, nego u tome što velike odluke retko preživljavaju običan utorak. Zato se u razgovorima o promeni sve češće pominju male navike, one koje traju pet ili deset minuta i zbog kojih se ne treba preispitivati ceo život. Ovaj tekst pokušava da razdvoji ono što o tome zaista znamo od onoga što se obično obećava.
Šta kaže istraživanje o formiranju navika
Najcitiraniju studiju o tome objavila je Phillippa Lally sa saradnicima 2010. godine u European Journal of Social Psychology. Pratili su 96 dobrovoljaca tokom 12 nedelja, dok su svakog dana ponavljali jedno samoodabrano ponašanje, na primer piće vode uz doručak ili desetominutnu šetnju. Kod 39 učesnika čije se ponašanje lepo uklopilo u model, automatizam je u proseku (medijani) nastupio nakon 66 dana, ali je raspon bio velik: od 18 do 254 dana.
Dve stvari su važne za praksu. Prvo, popularna tvrdnja da je potrebno „21 dan” ovde nije potvrđena; vreme zavisi od osobe i od ponašanja, a jednostavnija radnja postaje automatska brže od složenije. Drugo, jedan propušteni dan nije bitno narušio napredak. Ograničenja su takođe jasna: uzorak je mali, sastavljen uglavnom od studenata, a ponašanja su bila jednostavna, pa ne treba očekivati da isti rezultat važi za svaku promenu.
Zašto male navike deluju beznačajno
Efekat jedne male radnje je neprimetan, i upravo zato je lako odustati. Ali računica može da se vidi i golim okom: deset stranica dnevno čini oko 3.650 stranica godišnje, što je desetak knjiga prosečne dužine. Nijedna od tih večeri nije izgledala kao događaj. Sličan princip važi i za novac, kretanje ili spavanje: ne menja ih jedan dan, nego ponavljanje.
To ne znači da je mala navika čarobna. Znači samo da je lakše održati nešto što ne zahteva mnogo volje, i da se na tom temelju kasnije može graditi više.
Konkretni primeri
- Čitanje: deset stranica uz jutarnju kafu ili pre spavanja, umesto telefona u krevetu.
- Kretanje: petnaestominutna šetnja odmah posle ručka, vezana za nešto što se ionako dešava svakog dana.
- Novac: petnaest minuta jednom nedeljno za pregled troškova, da bi mesečni obračun prestao da bude iznenađenje.
- Spavanje: punjenje telefona van spavaće sobe, tako da ne postoji „samo još jedan pogled”.
- Organizacija: torba i odeća spremljene uveče, da jutro počne bez jurnjave.
Zašto ljudi odustaju
Najčešći razlog nije lenjost, nego previše promena odjednom: nova ishrana, trening, rano buđenje i dnevnik u istoj nedelji. Drugi razlog je nedostatak signala, odnosno trenutka koji pokreće naviku. „Čitaću više” je namera, a „čitaću deset stranica kad legnem u krevet” je plan.
Psiholog Peter Gollwitzer opisao je ovakve planove kao „implementacione namere”, formulisane u obliku „ako se desi X, uradiću Y”. Rezultati istraživanja o njima su uglavnom pozitivni, ali nisu univerzalni: pomažu kod jasno definisanih ciljeva, a manje kod nejasnih ili previše ambicioznih. Vredi ih shvatiti kao koristan alat, ne kao garanciju.
Šta male navike ne mogu
Navika od deset minuta neće rešiti ozbiljne zdravstvene, finansijske ili emotivne probleme. Ako se dugo osećate loše, ako ste stalno iscrpljeni ili uznemireni, razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje je bolji prvi korak od još jedne liste navika. Tekst koji čitate je magazinski i nije savet lekara.
Često postavljana pitanja
Koliko traje formiranje navike?
Prema studiji Lally i saradnika, u proseku oko dva meseca, ali uz veliku razliku među ljudima i ponašanjima (od oko tri nedelje do preko osam meseci).
Šta ako propustim dan?
U istoj studiji jedan propušteni dan nije bitno uticao na krajnji ishod. Važnije je da se sutradan vratite istom obrascu.
Koliko navika odjednom?
Praktično je krenuti od jedne ili dve, i dodati sledeću tek kad prva postane rutina. Za ovo ne postoji potvrđen tačan broj; to je razuman savet, ne naučno pravilo.
Izvori
- Lally, P., van Jaarsveld, C. H. M., Potts, H. W. W., Wardle, J. (2010). How are habits formed: Modelling habit formation in the real world. European Journal of Social Psychology, 40(6), 998–1009. doi.org/10.1002/ejsp.674
- Gollwitzer, P. M. (1999). Implementation intentions: Strong effects of simple plans. American Psychologist, 54(7), 493–503.
Povezano: Zašto uspešni ljudi ćute dok ne pobede o tome kako se tiho gradi napredak.
